Aston Martin za sirotinju - Rover 3500 SD1 Vitesse BSCC 1984

Jedan čovek je imao ideju da automobil sa kojim idete na pijacu ili na posao izvedete na stazu vikendom i da pokažete šta znate u jednom nacionalnom šampionatu. Ta ideja je dobila podršku i 1958 nastao je British Saloon Car Championship (BSCC), a koji će kasnije postati British Touring Car Championship (BTCC). Taj čovek je Ken Gregory i svetu trka je poznat kao menadžer Sterling-a Moss-a.

Prva godina je okončana neobično. Oba vozača su nakon cele sezone imale isti broj bodova  te su dva predloga bila postavljena kako bi se rešio šampion. Prvi predlog je bio bacanje novčića. Drugi predlog  je bio isto tako neubičajan. Postavili su dva vozača u dva ista automobila i dali im 5 krugova, a onda kako bi sve bilo fer vozači su zamenili automobile i opet vozili 5 krugova. U intezivno kišnim uslovima na prvoj trci je pobedio Tommy Sopwith 2.2 sekunde ispred svog protivnika. U drugoj trci Jack Sears je pobedio za 3.8 sekundi i na taj način postao prvi šampion.

BTCC je danas šampionat koji je ima tradiciju preko šestdeset godina i koji posećuju preko 30 hiljada ljudi po trci. To je šampionat u kome svako može da pobedi pa ne čudi činjenica da je 2018 godine bilo 17 različitih pobednika u sezoni.

Tokom godina ovaj šampionat je postao zanimljiv za proizvođače, jer su shvatili da je uspeh u BTCC dobar marketinški potez.  Aktera ove današnje priče je Rovera 3.5 SD1 Vitesse-a iz 1984 čija je priča počela mnogo ranije 1967. Te godine, je Rover spojen zajedno sa svim ostalim poznatim britanskim kompanijama (Jaguar, Austin, Triumf i MG) u kompaniju British Leyland company (BL).  Zašto je ovo bitno videćemo kasnije.

1971 kompanija BL želi da zameni Rover P6 i Triumph 2000 pa angažuju dizajnere iz Triumph-a i Rovera. David Bache i njegov dizajnerski tim dizajniraju automobil koji će kasnije britanski Telegraf nazvati “ pravim automobilom pogrešne kompanije”.  Automobil koji je po priznanju Bachea inspirisan Ferrari Dayton-om.  Model prvobitno nazivaju RT1 (Rover Triumph broj 1) ali kasnije mu menjaju ime u SD1 (Specijalna Divizija broj 1, jer su Rover i Triumph bili smešteni kao specijalna divizija unutar BL kompanije. BL je postavila velika očekivanja od ovog automobila pa su napravili novu fabriku koja će proizvoditi samo SD1. Proizvodnju prate različiti problemi poput protesta radnika i različitih sudskih sporova. Ponekad je to išlo u besmisao pa je tako jednom nekoliko je radnika je protestovalo zato što hteli da nose bele unifrome umesto braon.

1977 njihov model SD1 3500 dobija nagradu auto godine. Oznaka 3500 je naravno predstavljala motor koji je ustvari bio bivši Buick-ov a koji su uparili sa menjačem iz Triumph TR7 koji je učestvovao na relijima. Uprkos nagradi prodaja ide loše jer je SD1 imao problema sa završnom obradom i lošim električnim istalacijama.

U septembru 1981 fabrika se seli i ovo je prilika za novi početeka. SD1 dobija nove modele Rover 2000, SD turbo i Vitesse. Model koji će  jedan auto-magazin nazvati “Aston Martinom za sirotinju”. Najbolja prilika za reklamu je BSCC. Sa novim pravilima BSCC usvaja pravila grupe A i to je prilika za Rover Vitesse. Rover pobeđuje na svim trkama te sezone, ali šest meseci nakon završetka šampionata titula im se oduzima nakon prigovora BMW-a. Kao rezultat Andrew (Andy) Rose u Alfi osvaja titulu. BL kao fabrički tim napušta BSCC ali Andy Rose u privatnom Roveru osvaja titulu. Tek na trećoj trci u 1984 jedan ne Rover osvaja trku. Te 1984 u BSCC je bilo 11 trka Andy Rose je imao 6 pobeda, 4 druga mesta i jedno odustajanje. 

Model koji Vam danas predstavljam je taj šampionski mode iz 1984. Za volanom je bio čovekom koji je do 2011 bio najuspešniji vozač BTCC sa šesdeset pobeda i četiri titule. Model je proizveo je Atlas (Corgi) u razmeri 1/43, a deo je edicije šampionskih automobila iz BTCC-a, (u to vreme BSCC-a). To je model koji sam ja dobio bez kutije al po ceni od 5e.

Iskren da budem nisam puno očekivao od ovog modela, ali. Model može slobodno da parira jednom starijem Minichamps-u. Svi detalji su tu. Unutrašnjost sasvim korektna u dve boje. Roll bar, detalji na instrument tabli, sve izgleda pristojno. Boja je sasvim ok, nisam primetio neke greške. Zaista nemam zamerke pogotova kada se setim da sam ga kupio po ceni jednog Bburaga.

Pored Atlasa koji proizvodi ovaj model u razmeri 1/43 tu je i NEO čija cena varira od 35e do 80e. Ukoliko ste više za DTM verziju takođe šampionsku, za to je zadužen Minichamps, kao i za putnički Rover Vitesse.  Ukoliko ste za 1:18 onda će vaš izbor pasti opet na Minichamps.

Zaključak

Ukoliko ste došli do kraja ovog teksta čestitam, imam za vas jedno priznanje. Ovaj model mi nikad nije bio na listi za kupovinu, ali sam ga kupio impulsivno. Nešto što nikom ne preporučujem jer će te završiti sa gomilom modela koji Vam ništa ne znače. Na kraju će vas ta gomila udaviti. Verujte znam šta pričam. Ali nakon istraživanja za ovaj post drago mi je da je postao deo moje kolekcije, jer sa sobom nosi dosta istorije i upoznao me je više sa BTCC-om. Kada se situacija normalizuje sa COVID-om 19 i trke ponovo počnu planiram da počnem da pratim i ovaj šampionat. A ko zna možda i dodam i neki novi model.